Rakija je nacionalno piće Srbije, ponos svake domaćinske kuće. Najpoznatija vrsta rakije je šljivovica, mada se rakija može praviti i od drugih vrsta voća. Ipak, pored šljive, najzastupljenije vrste voća su grožđe, kruška, kajsija i dunja. Rakija se u celoj Srbiji pravi na manje ili više sličan način: destilacijom (pečenjem) fermentisanog voća. Ali, i pored toga što, bar naizgled, nema nekih tajni, ne uspeva svako da napravi dobru rakiju.
Priprema voća za proces fermentacije se ogleda pre svega u pranju i čišćenju voća. Fermentacija tj. vrenje je proces transformacije šećera u alkohol. ”Mada mnogi koriste kvasac koji pospešuje vrenje, ja sam skloniji prirodnom procesu. Veoma je važno da vrenje bude uravnoteženo i komina se mora mešati svaki dan. Za vrenje kruške treba oko 15 dana i dovoljno je malo nepažnje da se komina počne kiseliti. Za proveru zrelosti komine koristim širometar (mada postoje i drugi načini, kao npr. ukus komine i plamen).”
E, tek sada dolazimo do najzanimljivijeg i najlepšeg procesa u dobijanju rakije: destilacije – pečenja rakije! Uglavnom se koriste kazani domaće proizvodnje (alambici), koji bi trebalo da su plići, a širi, jer se takvi brže zagrevaju. Za merenje količine alkohola koristi se alkoholometar i izražava se u volumnim procentima ili gradima. ”Obično prvu litru odstranim (prvenac), a potom u prvoj destilaciji idem do kraja (5 gradi), a u drugoj do 20 gradi ispod lule. Isključivo koristim tabarku (hladionik) sa cilindrom, jer je važno da rakija izađe što hladnija. Dodavanjem destilovane vode, moja viljamovka na kraju ima 18 gradi i mislim da je to optimalno za rakiju od kruške.”
Нема коментара:
Постави коментар